TEMPORE
Vreme koje protekne od reci do reci.Vreme koje protekne u cekanju.Vreme u okviru koga se vrtimo oko sopstvene ose kao Disanove figure oko kojih je obletao i u svakom frejmu pravio novi izraz.Ono je kategorija koje se plasimo,kategorija koju ne objasnjavamo.Merimo ga,upisujemo u kalendare,secamo ga se.Sedeo je na stolici rukama i bradom oslonjen o naslon i cekao da se kroz razvuceni vremenski portal materijalizuje njegova vizija.Preklapao je sekunde kao karte,sakrivao lice rukama.U isto vreme kroz isti takav portal protinjala sam vrhove prstiju da osetim naboj cestica sa njegovog tela.On vidi ,ja samo osecam. I kao Disanovo obretenije ostavljam senku svakog sledeceg pokreta,novu sebe,i kotur i stap i sekunde koje razlazem i pokrivam idealnim i nerealnim kadrom.Vreme za koje oblak pretrci horizont,vreme za koje macka poskoci na krov,vreme kad pocinjes da mrzis,vreme koje trebam da bih udahnula.U trenutku svedenom on i dalje sedi i ceka.Poteraj sat.Vreme je.
