Posetismo proteklog vikenda, grad na jugu Srbije, gde se odrzavao pionirski kosarkaski turnir, svih regiona napacene nam zemlje. Nas sin ljubimac ( upao u kazance sa carobnim napitkom ) izrastao je dobrano za svoj uzrast, primio se na basket, izabran je da predstavlja region centralne Srbije. Grad ko grad, oronuo, pohaban, sa vidljivim tragovima devize “ Sto juznije to tuznije “. Sala, tj. nazovi sala u kojoj se odigravao finalni mec, na sve lici, samo ne na prostor, za igranje poznate nam igre “ Ubaci loptu u kos “. Ok, kapiram, siromasna opstina, propala privreda, privatni sector ne sljaka. Skromno nema sta, al nema veze, vazan je duh, vazna je zelja za druzenjem, cista i neiskvarena klinacka ljubav prema sportu i zajednistvu.
Pre finala, na koje dodjosmo iz rodnog nam grada, da podrzimo naseg mladunca, polufinalni mec: Roditelji napaljeni, navijaju euforicno, poskakuju po prozuklim stolicama, drmaju kartonsku ogradu, bodre, znoje se. Kazem gosn. Bubi: “ Dal je bre moguce da se ovi ljudi ovoliko zare, pa ovo je samo igra, klinci se zabavljaju, sta se matorci pale ko da igraju Lejkersi, cccc…” Coktah tako i bogoradah, dok ne posedasmo mi na iste te prozukle stolice. Krene utakmica, nasi vode, mladunac skace ko federe da ima u nogama, ljubi ga majka, pa opet nasi vode, pa ovi njini izjednace i tako to do pred kraj. Da ne tupim mnogo, jerbo ce da strada, moj novi tft monitor, 20 sekundi pred kraj tekme, vodimo sa 5 koseva, krece agonija. Svira sudija ( gle cuda iz grada domacina ) nepostojeci faul, dva bacanja, pogode. Svira kao out, nema ni veze, poskakasmo sa stolicica, pala i pokoja gruba rec, al jos vodimo. 10 sec ne priznaje kos, faul u napadu, sutuacija se otrgla kontroli. Psujem ja ko madjarski kocijas, sa sve torbom u rukama i cvikama za sunce koje zaboravih da skinem jos od poluvremena. Naslucijete epilog. Domacin je pobedio, potpuno nezasluzeno, mi pokradeni, al debelo, deca ocajna, publika na ivici incidenta. Uhhh bre, srcka radi ko luda, pa zar se i ovde krade. Ponadah se u pedagoske kriterijume i ispravnost stave gomile prisutnih trenera: “ Vidi se iz aviona da je namestaljka “, al niko ni da bekne. Eskiviramo golubove koji ladno prolecu kroz salu, suplja na sve strane. Jeli ljudi i pili tri dana o trosku domacina, pa ko vele, nek pobede.
Lazu bre i kradu na izborima, po opstinskim upravama, lazu u kampanjama, lazu gde god se okrenes, al sto brate ovde. Ovde gde deca ulazu ono najcistije, u uzrastu neiskvarenom, zeljnom pobede, znanja, potvrde da se trud isplati.
Gosn Buba, cuti , pukce, zna. I sam se bavio kosarkom godinama. Ja ne izdrzah. Sklona povremeno ekcesnim situacijama, i prgava po vokaciji, sacekah smrada na izlazu i tek da mi dusi lakne, mile mu se majke: Priupitah ga za zdravlje junacko, i za kolko kila pecenja pogazi principe neutralnosti. Pa zar zbog njega da dete ucim da je krasti u ovoj prciji normalno, da je sport sarena laza, da pobedi onaj ko da vise. Mislim nisam mu rekla to tako fino i kulturno, vec osmisljenim repertoarom, sa upotrebom najrasprostranjenijeg glagola” bem ti “ i sve po spisku. Crveneo ko bulka, mucao ko tetka. Al takvi bez obraza, guraju dalje sa smeskom. Mladuncu objasnismo u stilu “ nije nam nista ”, da je to ipak sport, da se domacinu uvek progleda kroz prste, da je zivot ponekad nepravedan al je ipak zivot. Nismo ga ubedili.
Pade mi na pamet, mislim danima mi pada na pamet, ovaj buduci miting, al ne na Uscu, nego onaj nas,blogerski, tamo u nekoj kafani na kraju grada 23.05.08. Kao picnemo se mi, posedamo u razne prevoze, malko neurozni, miting je bre to, nije sala, udjemo u kafance i sta onda. Dobar dan, dobar dan, ja sam Buba, ooooo drago mi je …
Ona mala plava tamo u cosku mora da je Magi, cekaj ona s naocarima, ma dal je Atajlo, eeee eno je Zih, , ko bese ona lepojka pored Magi, ma Lost je garant. Eno ga Deda, poznadoh ga po slici, Makarone, haj, znam je po avataru, Kons, ma dal je onaj levo, a Punky, Afrodita, Sarica, Sanjalica, Charolija, Suske, Mahlat, Drnch, Aurora, Kuhinjica? Elektru znam, cmok, cmok, mah mah, Orph i Zmaj, ovamo desno, pored prozora.
Ma dal ce tako biti?
Kako cu bre sve da vas poznam?
A da izvezemo imenca na revere, ko nema rever moze i kragna il kravata. A znak raspoznavanja? Mogu da turim bubamaru u kosu, mislim snalicu, posto bubazlaju ne prave, kazu kao stetocina, pa kad vidite bubu,znajte ta sam. Za Zih cemo lako, Shaputalica nek drzi ruku na ustima kao sapuce ( bas bistro jel da ), ostali da smisle markiranje. Il da posedamo za sto gde je najveca guzva, pa ko na seansi alkosa: Haj, ja sam taj i taj, ja sam bloger.
Onda aplauz. Obavezno. Ko na godisnjici mature. A da nas Elektra proziva? Ma ne .
Prvo da sednemo. Dobro seli smo. Nemoj da bi se neko femkao. Bez ustezanja molim. Ajd ziveli, cin, cin. “ Ma ti si “!- “ Pa ja sam “, “ Ma ne mogu da verujem “- “ Jel ono…” – “ Ma jeste “. Sapke me gazi ispod stola: “ Ne bulji bre tako u narod, ne blamiraj me “. “ Ova sto pije tekili, Suske je nema greske ”. Cimam Sapketa i Zih. Pljeskaju me preko ruke. “ Ne pokazuj prstom, nije pristijno “.
Skoncetrisano ima sve da vas poznam. I da vam masem preko stola. I kao ja vas ne znam? Ma jel? Znam vas i mnogo mi drago. Majke mi. Al stvarno.
Blize se izbori. Fuj, fuj, fuj. Pometnja u redovima je ocigledna. Izlila se kanalizacija, smrdi brate na sve strane. Resih da rimejkujem post, zbog svih onih umisljenih, nedodirljivih, nezamenjljivih gadova, koji haraju ovom nasom prcijom. Zbog svih onih koji koji u politici traze azil za svoje smesne zivote, zbog neostvarenih, sitnih, premazanih, drskih likova nase svakodnevice. I zbog drugarice Zice, naravno.
****************************
Drugovi, Prca i Trtomud ( konspirativna imena ) u ime druga Starog resise da obidju nasu malu granicnu postaju. Nadamo se da rat nije zavrsen, jer zasto bi “ drugovi “ zapucali cak ovamo, u dolinu djurdjevka i svinjske masti da nam se licno obrate.
” Neprijatelj napada sa svih strana, znamo sta zeli, jel` tako drugovi ”-rece Prca.
Tisina.
” Ovih ce dana, neprijateljska avijacija, bacati pakete aromaticnih kurtona. Bice to do sada najzesca ofanziva. Udruzenim snagama, nasi savenici i neprijatelji, probace da uniste najsvetiju tekovinu nase borbe -JEBI KOGA STIGNES BEZ ZASTITE. Moramo se odupreti drugovi, bice tesko znam, zna to i drug Stari . U ime dece i kopiladi, koje je teskom mukom zbupao u toku rata, moli nas, da se svim raspolozivim snagama, suprostavimo kleriko-nacistickim nasrtajima pseudo- civilizacijskih elemenata”.
Tisina.
Cuje se samo tiho jecanje drugarice Zice, cije dupe je odavno otislo na dobos i ciji se doprinos borbi nikada nije izistinski cenio.
Ni to sto je popunila kapacitete lokalnog zoo-vrta, izrodivsi dva majmunceta, cetiri sove, maldunce lame, jednog zeca (muskog) i potomka prerijskog jaka, i sasvim slucajno se nasadila, na jos od borbe ne ohladjeni masingever druga Milutina, nije dovoljno da sacuva glavu. Sta onda da ocekuju drugi, manje vazni i produktivni?
Opet tisina, duboka, zloslutna.
Zica i jos dvojica nasumice odabranih jadnika, morace da se ilegalno ubace u neprijateljsku fabriku, i mimikrirani, probaju da izbuse sto vise kurtona.
Kazna ili zlocin, ko ce to znati.
” Smrt Neprijatelju drugovi ”-rekose Prca i Trtomud i sa golim dupetima jasuci na magarcima odose dalje.
Oprostismo se od saboraca, dadosmo im po koru bajate i ubudjale kore hrasta, da im se nadje.
” Zbogom oruzje ”-doviknu Zica .
Zbogom revolucijo, dobar dan tugo.
