Sta zna dete…
Posetismo proteklog vikenda, grad na jugu Srbije, gde se odrzavao pionirski kosarkaski turnir, svih regiona napacene nam zemlje. Nas sin ljubimac ( upao u kazance sa carobnim napitkom ) izrastao je dobrano za svoj uzrast, primio se na basket, izabran je da predstavlja region centralne Srbije. Grad ko grad, oronuo, pohaban, sa vidljivim tragovima devize “ Sto juznije to tuznije “. Sala, tj. nazovi sala u kojoj se odigravao finalni mec, na sve lici, samo ne na prostor, za igranje poznate nam igre “ Ubaci loptu u kos “. Ok, kapiram, siromasna opstina, propala privreda, privatni sector ne sljaka. Skromno nema sta, al nema veze, vazan je duh, vazna je zelja za druzenjem, cista i neiskvarena klinacka ljubav prema sportu i zajednistvu.
Pre finala, na koje dodjosmo iz rodnog nam grada, da podrzimo naseg mladunca, polufinalni mec: Roditelji napaljeni, navijaju euforicno, poskakuju po prozuklim stolicama, drmaju kartonsku ogradu, bodre, znoje se. Kazem gosn. Bubi: “ Dal je bre moguce da se ovi ljudi ovoliko zare, pa ovo je samo igra, klinci se zabavljaju, sta se matorci pale ko da igraju Lejkersi, cccc…” Coktah tako i bogoradah, dok ne posedasmo mi na iste te prozukle stolice. Krene utakmica, nasi vode, mladunac skace ko federe da ima u nogama, ljubi ga majka, pa opet nasi vode, pa ovi njini izjednace i tako to do pred kraj. Da ne tupim mnogo, jerbo ce da strada, moj novi tft monitor, 20 sekundi pred kraj tekme, vodimo sa 5 koseva, krece agonija. Svira sudija ( gle cuda iz grada domacina ) nepostojeci faul, dva bacanja, pogode. Svira kao out, nema ni veze, poskakasmo sa stolicica, pala i pokoja gruba rec, al jos vodimo. 10 sec ne priznaje kos, faul u napadu, sutuacija se otrgla kontroli. Psujem ja ko madjarski kocijas, sa sve torbom u rukama i cvikama za sunce koje zaboravih da skinem jos od poluvremena. Naslucijete epilog. Domacin je pobedio, potpuno nezasluzeno, mi pokradeni, al debelo, deca ocajna, publika na ivici incidenta. Uhhh bre, srcka radi ko luda, pa zar se i ovde krade. Ponadah se u pedagoske kriterijume i ispravnost stave gomile prisutnih trenera: “ Vidi se iz aviona da je namestaljka “, al niko ni da bekne. Eskiviramo golubove koji ladno prolecu kroz salu, suplja na sve strane. Jeli ljudi i pili tri dana o trosku domacina, pa ko vele, nek pobede.
Lazu bre i kradu na izborima, po opstinskim upravama, lazu u kampanjama, lazu gde god se okrenes, al sto brate ovde. Ovde gde deca ulazu ono najcistije, u uzrastu neiskvarenom, zeljnom pobede, znanja, potvrde da se trud isplati.
Gosn Buba, cuti , pukce, zna. I sam se bavio kosarkom godinama. Ja ne izdrzah. Sklona povremeno ekcesnim situacijama, i prgava po vokaciji, sacekah smrada na izlazu i tek da mi dusi lakne, mile mu se majke: Priupitah ga za zdravlje junacko, i za kolko kila pecenja pogazi principe neutralnosti. Pa zar zbog njega da dete ucim da je krasti u ovoj prciji normalno, da je sport sarena laza, da pobedi onaj ko da vise. Mislim nisam mu rekla to tako fino i kulturno, vec osmisljenim repertoarom, sa upotrebom najrasprostranjenijeg glagola” bem ti “ i sve po spisku. Crveneo ko bulka, mucao ko tetka. Al takvi bez obraza, guraju dalje sa smeskom. Mladuncu objasnismo u stilu “ nije nam nista ”, da je to ipak sport, da se domacinu uvek progleda kroz prste, da je zivot ponekad nepravedan al je ipak zivot. Nismo ga ubedili.
elektrokuhinja said,
April 22, 2008 at 7:43 am
Ma za kilo pečenja, i rođenu majku bi prodali.
lost03 said,
April 22, 2008 at 7:54 am
Za kilo pečenja neke sudije rade i više ako treba, to znam pouzdano. Ej pravde nema ni na tim dečjim megdanima, osim časnih izuzetaka. Znam pouzdano i to da je takmičenje u recitovanju u jednog BG opštini već nekoliko godina konstantno namešteno da pobedi dete jednog poznatog muzičara. Strašno je teško gledati dete kako se sekira, a opet kako da mu objasniš da nije do njega i da svet uglavnom tako funkcioniše
Suske said,
April 22, 2008 at 8:20 am
Možda sam i zaboravila, ali mislim da ranje nije bilo takvih gluposti, i da smo valjda zbog nekih normalnijih odnosa mi ispali takvi kakvi jesmo.
Učili su nas da budemo dobri, da znamo u svakom trenutku gde smo i koliko vredimo. Tako naučeni učimo našu decu sad istim tim stvarima i vrednostima.
Žalosno je šta se sad dešava našoj deci. Žalosno i jadno. I ne samo u sportu.
Odrasli, na takve manifestacije gledaju kao na “brdo hrane” i buriće alkohola za nezasite stomake, i bolesne umove.
Žao mi je kad čujem tako nešto, i trudim se da deci utuvim u glavu da treba da znaju, da jedino budu sigurni u ono što znaju, a da potvrde da su dobri ili loši ne uzimaju zdravo za gotovo, i da će jednog dana sve doći na svoje mesto.
Ja se tome nadam, nadam se i borim se svim silama da bude tako. Svaki dan.
Moj sestrić trenira košarku, i živac je baš, i stalno ima utakmice po celoj Srbiji, i ne voli nepravdu. I u jednom trenutku, je baš zbog takvih situacija, bacio stolicu i polomio je u paramparčad. Rekli su da je dete agresivno, i iz tog razloga suspendovano na 3 nedelje neigranja.
O tome šta je dete izazvalo na takvu reakciju, niko nije hteo da komentariše. Naravno da smo pokušavali da mu objasnimo da u svakom trenutku treba da bude smiren, i kad mu ne prija, i kad je prevaren, ali iskrena dečija srca to iskustvo bolno plaćaju.
Moj sestrić je morao da se izvini da bi nastavio sa igrom. Oni se nisu izvinili za pogrešne procene, nameštene utakmice i loše suđenje.
Ovo je ipak stvaran svet oko nas.
Veliki pozdrav za maminog košarkaša.
Дрво said,
April 22, 2008 at 8:52 am
Eh i moj igra basket i ja uporno ponavljam da nam se deca bave sportom iz raznoraznih razloga, ali nikako da bi zadovoljili ambicije trenera i sudija. Da se ne mogu deca vozati po Srbiji kad, gde, i kako kome padne napamet, da je sportski teren mesto za viteštvo.. ali kome?! Stalno nešto muvare po kojekakvim savezima ispod žita, premeću ono malo para što iskamče za tu decu i.. uglavnom psujem i to jako kada roditelji krenu da “bodre” svoje pulene rečnikom i namerama koja nisu primerena deci! Baš tužno.
Ivana said,
April 22, 2008 at 2:20 pm
Tamo daju pecenje, ovde nesto drugo (i ne znaju sta je pecenje) ali je razmena slicna.
Bas sam pre par dana pricala sa jednom mamom ciji mladunac nikada ne udje u skolski tim, iako i mimo skole ide na sport, i dobar je, bar da udje u tim. Decak je jos mali ali je vec ukapirao osnovni princip - nije vazno sta umes vec koga znas. Ili koga ti mama zna. I tuzno je ovoj mami sto mora da radi i podize svoje troje dece, pa ne moze da pravi prijateljstva po skoli i time obezbedi buducnost svojim mladuncima, ali izgleda da joj je najtuznije sto je mislila da je ovde bolje.
Ovde je S. Amerika.
drnch said,
April 22, 2008 at 2:27 pm
Trebalo je odma da zapretis sudiji: “U blog cu te metnem!”… ne bi se usudio da krshi pravila… al’ sad kasno… ode pe’ar
bubazlatica said,
April 22, 2008 at 4:18 pm
*** Kuhinjice, pitam se kako neko moze, da ovlasti takve kretene, da nekome ili necemu sude…Pa taj nije igrao basket nikada, ima ga metar i uzdah, da nema mozda neke sudijske skole, normalno da nema… pa kako onda majku mu , slucanim odabirom.
*** Lostic, mezimac je osim kosarke, na tatu povukao i dobro kapiranje matisa i fizike. Glupo mi je da ne ispadne da se hvalim, al iz fizike je dogurao do republickog. Kaze nam posle da jedino mi nismo od roditelja bili na licinom mestu. Pazi,, ja racunam poslala dete na takmicenje, sta ima ja da visim po hodnicima i cekam rezultate.Ali ne, treba da se muvas, cascavas, uvlacis se komisiji….Ebote, zar je dotle stiglo.
bubazlatica said,
April 22, 2008 at 4:29 pm
*** Draga moja Suskava, onda znas podatak. Nismo mi zaista , pretenciozni roditelji, znas ono moras pa moras. Ostavili smo mu izbor, podrzavamo ga maksimalno, ucimo vrednostima na kojima smo i sami odrasli. Ali ta mizerna euforicnost, ta sitna ljudska pokvarenost me pomera momentalno.Sportska pedagogja je bre nauka, teca mi se bavio time godinama. Vaspitavati dete da je sport hrana za dusu i telo, dobar pravac za uravnotezenog i borbenog coveka, zeljnog znanja i pozitivne kompeticije, to je valjda poenta. Ovako sta, reci mu: Svi kradu, kradi i ti. Ma nikada. Da smo bili drugaciji, jesmo stvarno. Nekako u svemu naivniji. Danas gledam, ima i roditelja koji preteruju u zahtevima. Razapinju decu zarad sopstvenih neostvarenih ciljeva, prave od njih beskompromisne zvercice. Vidjam to stalno, i zao mi je te dece. Ne stignu ni da prozive detinjstvo kako treba. Mozda oni i postanu dobri u svojim buducim profesijama, al kakvi ce bre ljudi postati?
Hvala, ljubi i tebe mama malog kosarkasa
*** Drnch, mislis da ta cepanka zna sta je blog. Nema teorije. Bolid jedan, primitivni.
makarone said,
April 23, 2008 at 1:41 am
Najgore je kad dodjes u situaciju da pred detetom trenutno moras da branis neodbranjivo. Ja sam srecna sto sam taj period pregrmela, ali i moj junior je dolazio kuci bez patika, u carapama, pa ga je ustvari to bilo sramota i tesko mu palo sve. Bio je ipak mali cildrncic , dripca smo trazili tata,ujak i ja al’ ga ne nadjosmo, i bolje, a junior popio jednu od prvih gorkih pilula u zivotu.Sada je vec oguglao, kad gleda oko sebe, ali nase je da ih ucimo da nije uzaludno uciti, biti posten, iskren….kategorije passate, za gamad kakve ima oko nas.Neka tvoj sin samo nastavi da uziva u sportu i njegovoj fizici, bas ljubi ga i ova majka
sarah said,
April 23, 2008 at 7:53 am
Draga moja kapira dete sve, vide oni tim maldim ocima a imaju i klikere…
* ali da je jadno, jadno je to sve……sve je kupljivo, i nema tu vise ni morala, ni obraza, ni stida ni srama….
..i nek si mu se za zdravlje raspitivala
atajlo said,
April 23, 2008 at 8:58 am
Novi tft monitor?
ČESTITAM.
zihernadla said,
April 23, 2008 at 12:04 pm
Je l’ pratiš Vratiće se rode?….sećaš se kako je bilo u epizodi pored terena? Jede se i pije,….jedan će da pobedi…Baranda !!!!!
Дрво said,
April 23, 2008 at 12:29 pm
Знам како је код нас. Нико неће да суди! Онда и оно што наватају, супер. Е сад што то “супер” убија у појам неко дете, коме је важно?! Па,мени је важно и понекад помислим да је за тај узраст школсака екипа једина још донекле нормална ствар. Савез је пуко!
lost03 said,
April 23, 2008 at 1:17 pm
Maki, ovo što se tvom sinu desilo je stvarno strašno.
bubazlatica said,
April 23, 2008 at 5:46 pm
*** Makaronce, prebole oni brzo i nastave dalje, jer naivno veruju, kao sto smo i mi uostalom, da je svet koji nas ceka u buducnosti idealan. Da je idealan, nije, al mozda i nije ponekad lose da nauce da ume nekad i da pecne, mozda je zdravo za ocvrscavanje. Evo ljubim ga u tvoje ime
*** Sara, da me nije bilo blad od dece, proradio bi mavasi
*** Atajlo, priustila sam ga sebi sa zadovoljstvom, 19 inca, taman
*** Zih, oces da ti operem sajbu
*** Lost, draga, progutao grdan gorku pilulicu, al mi drago sto se vec lozi za revans na sledecem turniru.
atajlo said,
April 23, 2008 at 8:26 pm
I ja bih rado, ali smeta kvaka na vratima.
Ovaj od 17 se uz silne molbe i udvaranje podvukao, ali taj od 19 ne bi ni da mu se obećam.
zihernadla said,
April 23, 2008 at 10:28 pm
sad hiperventiliram
lost03 said,
April 23, 2008 at 10:38 pm
pazi da ne prehiperventiliraš
seti se šta se desilo mučenom Pikcu
afroditta said,
April 23, 2008 at 10:52 pm
Veoma mi je tesko komentarisati na ovu temu,jer ovdje nema takvih stvari.
To naravno ne znaci da ne poznajem ta nepisana pravila igre.Zao mi je da
je tvoj sin dozivjeo takvu neoprostivu nepravednost i dosao u sukob sa svojim
pogledima na svijet.Nadam se da ga ova epizoda nece demoralisati i da ce nastaviti
da igra svoj omiljeni sport.Puno ga pozdravi od mene .
ps.I neka si mu rekla,i ako je mozda neki tvrdokozac,neka barem zna da da taj nacin nije za tolerisanje.
electrasdreams said,
April 23, 2008 at 11:37 pm
Nazalost draga, u svim sportovima je tako. Moje dete i ja prebolesmo te bolesti pa i oguglasmo. U pocetku sam dizala revolucije na licu mesta, upadala kod sudija, najebavala im se majke i svega ostalog…dok oboje nismo shvatili da i decijim sportom vladaju mafija i klanovi a pre svega lova, prasici, jagnjici, zvake……..Sta da ocekujes kada su sudije treneri klubova koji ucestvuju na takmicenju? Sve je to farsa. Kada sam pokusala da mu objasnim, odgovorio mi je pitanjem:”Jel’ ti zeno, stvarno mislis da sam ja idiot?” Bio je uporan i pored svega i stekao majstorsko zvanje /karate je u pitanju/, svojom zaslugom i polaganjem ispita i svojim a ne tako kako treneri rade, poklone zvanje za zasluge u klubu /fuj/. I nema ponosnijeg od njega. Ovog leta ce polagati za crni pojas - drugi dan. Hocu da ti kazem da deca sve brzo shvate, ne treba im nikakva objasnjenja, samo ih podrzati u nastojanju da budu uporni i svoji.Aha, zaboravih. O kradjama na takmicenjima necu ni da pricam jer ne bih stala do ujutru.
bubazlatica said,
April 24, 2008 at 12:41 am
*** Srece i radosti Afrodita, u zemlji gde nema varanja. Dal cemo mi to docekati? Nekako mislim da se to nece desiti. Nedam ja da ga demoralise tudja glupost. Sad vec kroji planove za leto, pun je ideja. Na onog gmaza ne vredi trositi reci, uspeh je to sto je makar malo pocrveneo, mozda ne od stida, vec sto mu tamo neka majka drzi predavanje…moreeeeee
*** Elektra, strasno je sto je to postala uobicajena stvar, u svim sportovima. Ti se ko roditelj nerviras, sizis, al hvala bogu sto su nam deca jaka i samosvesna pa guraju napred uprkos svemu. Ajd pa da castis za taj crni pojas.
bubazlatica said,
April 24, 2008 at 12:43 am
*** Zih pozelene zeno od te ventilacije
nemoj da ti mezimce pati, trebace nam jos….
*** Atajlo, skini bre kvaku, nek se monitorce raspilavi
Punky said,
April 24, 2008 at 12:40 pm
Ebiga, šta ćeš… A gde se igrao turnir ako nije tajna?
Deda said,
April 25, 2008 at 7:12 am
Sve citam i ne mogu da komentarisem. ALi bas sve je istina, a kako cemo mi sa manjom decom da prodjemo kroz ovaj period, ni sam nisam svestan.
Ali sam svestan da hiljadu miliona bombi progutam kad treba mom detetu da objasnim neobjasnjivo.
Katastrofa za mene, katastrofa za njega.
Ja sam moje bitke bio, a moja deca ne znam kako ce, kad je sport u pitanju. Kad je sve ostalo u pitanju a ne razlikuje se mnogo od sporta, tu i sam padam u vatru po ko zna koji put iznova.
Nisam dovoljno pametan. Trenutak je dovoljan da iznova lupim glavom u zid, i uvek ponovo i nanovo…
Videcemo sta ce biti???
КОНСТАНТИН said,
April 25, 2008 at 8:51 am
Можда би требало сваком оваквом приликом неко дотичном судији да сломије пичку не би ли му се огадило печење, али искрено се питам има ли то смисла. И како онда објаснити младунцу да не оде у да игра у иностранство и да воли своју “земљу” ?
bubazlatica said,
April 25, 2008 at 12:04 pm
*** Punky, namerno ne spominjem grad, mozda se neko uvredi, al kad vec pitas, Leskovacccccc.
*** Deda, racunas: Daj dete na sport, skloni ga sa ulice, razvijaj mu takmicarski duh, trebace mu, kad ono medjutim. Bice vremena da se dokazu ako vrede, al kad bi te ogavne propratne pojave mogle da se uklone svima bi bilo lakse. U ovoj zemlji ocigledno nema prostora za sport bez zakulisnih radnji.
*** Kons, kako mu, uopste objasniti, da voli zemlju, gde se svakodnevno dogadjaju sranja, ne samo u sportu. Prijatelji koji zive u NY, nude mi da posaljem mladunca kad dodje vreme na Barkli, drzavni Univerzitet. Skolarina za godinu dana je 4000 dolara. Ako se pokaze dobrim studentom, dobija stipendiju, jos ako se bavi sportom, a bavi se jos je lakse. Ajd odbi ti sad. Zarad ljubavi prema Srbiji? Ma jel?
radicamirkovic said,
April 25, 2008 at 4:55 pm
Sve je isto , kao da ponovo gledam istu pricu, a jos pamtim `nije to, sine, vazno` pozorisnu predstavu koju sam izvela pre desetak godina.
Moja cerka je izabrala da ne bude `profesionalka`, odbila da igra za pare - jos uvek je tema razgovora na raznim okupljanjima nasih prijatelja - da li smo ipak trebali ……..?
Izbor uvek postoji - treba postovati svoje zelje, to jedino ima smisla.
Dete treba samo da izabere, a mi smo tu da ga podrzimo u odlukama.
Uostalom, i pametniji su i lepsi nego mi u njihovim godinama, a zivot ide dalje……….
Nema to veze sa ljubavlju prema Srbiji, zar mislis da je u drugim zemljama bolje?
Samo ima vise novca i mogucnosti, a i to ima svojih mana….
КОНСТАНТИН said,
April 26, 2008 at 1:04 pm
Ма нек пали само ако може. Моја свастика је отишла у Америку са мужем, није сјајно али овде је морбидномалоумно стање. Дефинитивно.
Deda said,
April 26, 2008 at 10:17 pm
U ovoj zemlji nema prostora u bilo cemu bez zakulisanih radnji , a ne samo u sportu !!!
shaputalica said,
April 28, 2008 at 11:06 am
dobro veče. ja stigla.
bubazlatica said,
April 30, 2008 at 1:00 am
*** Ne mogu da verujemmmmmmmm
zihernadla said,
May 3, 2008 at 11:45 pm
gde je ova Buba? a pivce kod Lost???
lost03 said,
May 4, 2008 at 12:06 am
iščuđava se što je stigla Šunjalica. sad su obe nestale
bubazlatica said,
May 4, 2008 at 2:12 am
*** Evo Stigla Buba, ima bre i pivo da popijem zbog vas dve
bubazlatica said,
May 4, 2008 at 3:54 am
*** Izvinjenje za Drvce i Ivanu sto kasno odgovaram na komentare koji su cekali na modereciji…
*** Drvo, sve zajedno je tuzno, a najvise me iznervira kad neko kaze, sta se bre nerviras, pa ovde je sve tako. Pitam se, jel stvarno mora da bude tako?
*** Ivana, zar toga ima i kod vas? Malo je uvijenije, u rukavicama, al opet nepravda.
atajlo said,
May 4, 2008 at 7:43 am
A šta drugo nego da te iznervira kad čuješ da je ovde sve tako. Dok zapravo jeste, pa jedino možeš ili da se skloniš il da se pokloniš. Ja sam se sklonila, poodavno, jer da palim odavde kasno mi je, a da učestvujem u tome nemoguće mi je. Kad baš nešto moram, uradim sa gađenjem, konstatujući da je od mog poslednjeg učešća stanje još gore.
bubazlatica said,
May 5, 2008 at 8:31 pm
*** Rado, verovatno nije bolje ni u drugim zemljema, al nije nam to neka uteha. Prosto mi je zao sto nasa deca u koju toliku ulazemo, shvate jako rano da je nepravda deo folklora. Ili ih mozda treba pustiti da shvate, ma shvatice u svakom slucaju. Dobrodosla.
***Atajlo, mudro zboris, ostaje da samo konstatujemo i to sa velikiiiim gadjenjem.
zihernadla said,
May 6, 2008 at 9:07 am
:zgađ:
lost03 said,
May 7, 2008 at 11:44 am
:bljak:
zihernadla said,
May 7, 2008 at 9:08 pm
:bljuc:
lost03 said,
May 7, 2008 at 9:31 pm
:povrać:
lost said,
May 9, 2008 at 6:13 pm
jel’ rek’o neko :fuj: ?
radicamirkovic said,
May 28, 2008 at 5:20 pm
Jel kasno da i ja jednom pljucnem,…
Ovih dana sam pozelela da moja deca potraze srecu negde dalekoooo odavde…….
Tri bljaka i dva pljuca!