KUJ KOGA ZA MOJ KUKURUZ…

U kakvom mi to svetu zivimo, saznas tek kad odes kod lekara, u porodiliste I u vojsku. U vojsci nisam bila, u porodilistu jedared, pijace izbegavam, gradilista takodje. Srecem taj prost narod, leti kad urinira u mom hodniku ili u basti, sretnem ih ponekad na autobuskoj stanici I megamarketu, u koji ulaze ko u ne daj boze neki hram, I ostavljaju obucu ispred da ne prljaju.

Znaju I telefon da koriste, nabadaju brojeve I sricu slova I naprasno su postali brizni I dusevni, posebice kad treba neko da se cinkari I oljaga. Da ne duljim dalje o filozofiji prostote, zazvoni meni telefon pre neko jutro, ja onako bunovna rekoh : “ Halo, izvolite“, kad tamo preko zice jedna humana i nadasve brizna, napacena dusa me obavestava, kako moj muz ima svalerku. Ma sta jednu . Otego se red do Jasickog puta. Idu i krivlju, jadne, da izvinete, prejebane. Cutim ja i slusam, kako se ta i ta razvodi zbog mog coveka, kako je on vozika sluzbenim kolima, kupuje poklone, otvara vrata, pridrzava kaput, kako je to vec gotova stvar, svi znaju sem mene. Radila je ona u toj firmu, pa slucajno ostala bez posla, i resila da me prosvetli svojom svetom tajnom. I kako taj moj muz, na koju se nameraci, ta mora da podlegne, pa posle kuka i sece vene, jerbo je on opsan igrac.

Mislim se majku mu pa ja zivim s Kazanovom. Sa onim ko u filmu. Da sam umrla, ne bih znala, da je topdzija sam taki i na glasu. Pitam je ja, jel tebi tetka zao sto i tebe ne opali, il zatajio pa si besna. Cuti ona, kaze cero, nije mene, ja sam postena zenska, porodicna. Pa rekoh i porodicne zene ponekad treba da rade „ one stvari“, tetka, ondak ti muz omanjuje, cim nemas druga posla nego da uznemiravas zenu od Kazanove. Ljuta ona, kao rekla je svoje, da ne bude posle da nije. Pocastih je ja onako domacinski, repertoarom ne pimerenim ovom blogu, verovatno se cesala celi dan, od Bubinih buva.

Pozvah Kazanovu pribrano, rekoh, jel pritezes neku ljubavi il mozes da pricas. On na sastanku, nista mu nije jasno, zbunjen, kao, pozvace me posle, jesam nesto pila il me boli glava, sta li mi je od ranog jutra. Otpusta radnike, gazda naredio, stigla SEKA i na njihov mali camac.

Elem, epilog ove jadne price je sledeci. Da je vozio , vozio je, ne jednu nego tri koleginice, stanuju u nasem pravcu. Igrao jednom na proslavi firme, jednoj pridrzao kaput, jednoj otvorio vrata, a jednu bogami i poljubio za 8.mart. Znam coveka, lepo vaspitan. Al u stocarskoj firmi, sta pobogu ima ko da ljubi zenu, da joj otvara vrata i da je poveze kad je kisa. Pa valjda samo onda kad je opaljuje u po bela dana, i to brzinski izmedju dva sastanka, i dva obilaska.

Svaka cast majstore. Posle se malo nervirao,popio jednu bonu, psovao, gledao liste koga je i zasto otpustao, kome se zamerio. Pa, verovatno mnogima. Slinavim sljakerima, plitkog mozga, njihovim slinavim zenama, briznim i dusevnim. A oni udaraju tamo, gde misle da ce te najvise zaboleti. Mene? Pa ja porasla ko kvasac, muz mi poznat, popularan medj zenskinjama ko Hajduk Veljko. Sto da se ljutim? Lep covek, ima za svi sto bi se reklo u nasem kraju. Kad ima za njih, bice i za mene.

Pa nek crknu dusmani.