Razmisljajuci, kako da pocnem ovaj post, setih se replike koju izgovara Debra Vinger u omiljenom filmu “ Caj u Sahari „, o sustinskoj razlici izmedju turiste i putnika. Putnik nema dom, sve svoje nosi sa sobom, ne zna gde ce se zaustaviti, putnik je profesija. Mozda pre stanje duha. Ja sam turista, radoznali, , naoruzan fotoaparatom i kamerom, uvek se vracam odakle krenem, postujem stereotipe, donekle, mada, nekad pozelim da sam putnik…U Parizu je nebitno da li ste jedno ili drugo. On vas prosto preplavi kao plima, obigrava oko vas poput vatrene zmije, dopusta da zalutate, i pritom vidite ono, sto niko pre vas nije. Za Pariz vam je potreban jos jedan par ociju, jos jedan par nogu.I ljubav. I tu je, Paris himself …
