Vidim je ,ide ka meni obucena bas onako kao nekad(hipi fazon) kose malo proredjane I snalama priljubljene za teme.
Hoda spustene glave,mrmolji nesto sebi u bradu i pretura po ofucanoj torbici.Za trenutak sam zastala vodjena mislju da predjem na drugu stranu ulice, da pobegnem.
Da pobegnem od osobe s kojom sam 20 godina delila dragocene trenutke odrastanje ,tinejdzerskih nedoumuca,prvih ljubavi(od kojih su neke bile zajednicke)……..
U tom je trenutku podigla pogled…..ukopala se u vreli asfalt,poklopila lice sakama……..
Sva ljutnja ,razocaranje I bes koje sam osecala u proteklih 15 godina koliko je nisam videla iscezli su.
Stajala je tu predamnom ona ista visprena devojka koja je savrseno svirala klavir,obozavala Hegela,pozoriste,sa kojom sam klinacki proucavala” Manifest nadrealizna”Andre Bretona I pokusavala da primenim neprimenjivo.
U trenutku je iscezla tvrdoglava klinka koja je u 19 napustila fakultet,udala se I pored protivljena svih za neuglednu ludu bolesnih ideja da je tezak rad I pregalastvo na selu jedini nacin da se dostojanstveno prozivi zivot.
Iscezla je zena koja je u kratkom periodu izrodila buljuk dece,koja se nikada nije uklopila u sredinu njiva ,svinja,pilica I surovih seljackih podmetanje.
Njen zivot ostvareni horor,protkan nesrecama ,batinama uvredama nervnim slomovima,psihijatriskim lecenjem nastavila je povratkom u rodni grad posle tragicne smrti(samoubistva) te iste lude od coveka sa kojim je probala da deli dobro I zlo.
Zivot kao u ruskim romanima kako je zamisljala da ce se odvijati njena seoska gomora vratio je na pocetak.Bez prijatelja koji su je zaboravili,uz minimalnu skoro nikakvu pomoc porodice pokusava da se iskobelja iz tamnog vilajeta.Njena su deca odrasla sa duboko usadjenim borama……odrasla I krenula da odlaze…
Sve ove godine nisam mogla da joj oprostim pogresan izbor(iz aviona se videlo da se nece zavrsiti po dobru)….. ni dobrovoljnu izolaciju…ni prekid bilo kakve komunikacije….i glupa saznanja da moj I zivot nasih prijatelja nije vredan jer jer ne sadimo papriku,luk, ne ustajemo rano sa prvim petlovima da nahranimo stoku….Sve je to govorila gradska devojka puna ideja ciji je zivot mogao da tece u sasvim drugom pravcu…..
Ali nije…
I tu popravke nema..
U tom delicu sekunde dok je pokrivala lice sakama a ja se priblizavala…. U trenutku kad smo se zagrlile I cuteci prevrtele sve godine koje stoje izmedju nas shvatila sam da je ja necu napustiti.
Sedimo I cuteci pijemo kafu…..Jer cemu reci…..Cutimo I nadamo se da ce njene rane zaleciti …….