Internal Flame

-Mala, svrati na kafu, da castim, zaposlila mi se snajka, jodluje, s kraja hodnika, elegantno oslonjena na briska, higijenicarka Jeca.
-Cestitam i treba da castis, sad se i doktori nauka tesko zaposljavaju.
-Ma malo ce da briska, ko ovo ja. Reko, snajka, dosta si cekala, da te uclanimo u stranku, pa da radis. Obecala direktorka, svaka jos cast. Jednom nedeljno ce da pobrise po stranke, zadzaba, nije to za nju neki poso. Ajd, pa svrni na kafu.
Nema tog zadatka, koji cistacica ne moze da obavi. Nema tog posla koji ista ne moze da ti zavrsi, al zasigurno. Jebem te zivote, kad ti i za metlu treba kadrovska licenca. Sretala sam takve uticajne “ zene u plavom“ svuda: po bolnicama, institutima, bibliotekama, ustanovama kulture, jakim preduzecima. Izgled sledeci:
Plavi mantil, pod obavezno
Kofa (strokava voda u istoj ), metla, cetka.
Prednje zubalo, proredjeno, ko raspored casova.
Muva se oko kafe-kuvarice, po difoltu, najbolja prijateljica.
Drcna, ne preza ni da potrazi licnu kartu, ako cuvar nije agilan.
Zna posao bolje od direktora.
Mada ima i izuzetaka. Dok sam bezuspesno pokusavala da odradim strucnu, studentsku praksu u lokalnom muzeju, jer je kustos letvosan spavao pod hrpom sveze iskopanih exponata, doticnom ustanovom harala je “lepa al sirota“, cistacica klozeta i baba-sera, zvacemo je M. Svoje uspesno, cetvororazredno, osnovno skolsko znanje, zdusno je primenjivala na direktoru, inace magistru odredjenih nauka, u pauzi od dorucka do rucka. Docekivala je ta i sprovodila delegacije, vodila grupe, predsedavala skupovima i tik uz disu, trepkala okicama na radnickom savetu i zboru radnih ljudi. Tretman poseban. Nedo bog, da joj pregazis tek oprani hodnik il zapisas tek izglancani klozet. Jao si ga tebi. Cujem da jos hara, samo se klen promenio, promenila se doduse i stranka, al jase ta cvrsto na talasima zivota.
Moje se prvo zaposlenje, nekako cudno poklopilo sa budjenjem naroda u prestonici. Bunili se svi, pocev od studenata, prevarenih stedisa, probudjenih pluralista. Firma strogo na liniji, sapuce se po hodnicima, al u cistacice Mice velike usi. Do imbecilnosti, protkanoj probudjenom sexsualnoscu, divila se vodji, njegovom liku i delu. Ko je imalo odstupao od linije, mislju, garderobom cak i frizurom, bivao je obelezen i potkazivan od strane MI-5 spijuna, egipcanskog podrijetla, Mice, iz ustanicke Borce. Zaposlila je ta pola svoje ciganske familije. Bilo ih je svuda : od voznog parka, cuvarske sluzbe, raznosaca, portira. Logicno. Ne moze zena da se multiplicira, pa je tako rodjackom solidarnoscu pokrivala siroki reon firme.
“ Ti, nova“- obrati mi se jednog dana, tu negde oko 9.marta ,“ Nemoj ti bre mnogo da lajes, sa one tvoje drugarice ozgore, tek si se bre ispilila. Ako mislis da te prime za stalno, mora da se ponasas, bre. Mi smo svi ovde na liniji, take ne primamo “.
Zazvecka mi solja s cajem, u levoj ruci, klecnu noga na pola stepenika, rekoh sebi-“Ko te sta pita kozo matora, ma necemo tako Dino…“
“ Sad si to rekla i nikad vise. Jel te bre ovi odozgo placaju da siris defetizam, mrmote jedan-nabrusim ja stav- “Jel znas ti bre ko je mene primio ( za divno cudo, legalnim putem ) , MA JEL ZNAS CIJA SAM JA BRATANICA ( normalno nicija)? Bolje da ne znas. Vuci to matoro dupe u klonju, ti ces mene da ucis kako se spijunira opozicija, meni to bre porodicno nasledje“.
Raspitivala se grdna danima, al onako diskretno, preko koje veze, pa ko, pa sta, pa cija, pa, pa pa…Drkali je redom ljudi koje je godinama cinkarila:“ Mico, bre si luda jel znas ti skim se kacis, ccccc, da ides da se ivinis devojci, da svi ne najebemo“. Kuvala mi kafu, majke mi, tri godine, obigravala, namigivala, nudila se da kupuje pecivo i kolace. Kad je otisla u tesko stecenu penziju, niko dinar nije dao, otisla,“zena u plavom“ pravo u tri lepe. Svima laknulo. Jedan zbir manje.
Mozda je za sve kriva Nela Erzesnik, ovan predvodnik obespravljene armije malih cistaca.
Kad spajzite na hodniku, nesto malo u gumenim rukavicama, kako strokavom vodom propire hodnik, obavezno je pitajte :“Jel, mozes, jel si vredna, u ovoj firmi samo bre ti radis“? Nikad se ne zna kad ce ti zatrebati pomoc prijatelja. Odo sad da drugarici preporucim Jecinu direktorku, mozda je brzinski uclane u cetnike 45’, pa se lepo zaposli, pa malo briska, onako ko Jeca.

Ponekad, se pitam, kako firma u kojoj radim vec nije totalno propala?
Ljulja se ovaj Titanik, ljulja al `nikako da potone.
Kao prvo, previse je putnika. Gomila njih, seta palubom, prepunih dzepova ukradenog escajga, onih malih slatkih sapuncica, a bogme viri i poneki taolet papir. Znaci vole da drpisu.
Ne prezaju, da te kao slucajno izlaktaju, i gurnu preko ograde u ladno more jer si mozda pametan, mozda lep a mozda im se prosto ne svidja tvoja frizura.
Gornja paluba, prepuna je ocvalih, ne j****** dama, koje svoje neznanje kompenzuju nadrkanim stavom i adekvatnom garderobom (obozavaju rupicasti hekleraj, za gornje odevne predmete) koju po pravilu iskamce od takodje ocvalih , zadriglih, bivsih frajera, koji kao nekom sefuju. Kome, ni sami vise ne znaju?
I tako dok mazu noktice, pomno zamazuju usne karminom ( uvek za dva broja preko) ne retko i strikaju, GLAVNI DASA pomno ih prati, u nedoumici koja bi pala jos jedared, al nije to to. Dovesce on nove. I dovede ih. On, onako znojav, i sirov ne folira se mnogo: OS`- NES`. Poneka i pobegne, glavom bez obzira. Ostale uglavnom pristanu. I kao rade, pa grese, pa brukaju profesiju, pa se uclane u STRANKU, pa su kao nedodirljive za nas, sirote miseve, ali, nocu onako same i razmazane sminke, ne mogu a da se ne zapitaju, VREDI LI SVE TO.
I tako se nas mali camac ljulja, potresaju ga oluje i povetarci, menjaju se kapetani. Cujem, uskoro dolazi NOVI. Koji po redu? Za mog radnog veka, cek da prebrojim: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, masala!
Malo ce oni s desna da se nagnu..oppp opppp…..malo ce ovi s leva da se zaljuljaju oppp oppppp.
A mi u sredini, metlu u ruke i cetku, pa nastavi s radom. Mi smo uvek tu. Nismo kapetani ni nacifrane tetke. Nismo u partiji. Mi kao znamo svoj posao i ribamo, ribamooo, sve do penzije.

Nova godina, dan kao i svaki drugi. Fiktivno obelezen, taj 31.12 kao poseban, kao neki neuobicajeni 24- casovni vremenski period, u toku kojeg nam se cuda dese, neko nas raspolozenje napadne, pa nam kao mnogo lepo. A u stvari, treba da budemo svesni da je jedna godina prosla. Strovalila se nizbrdo, da ne poverujes kako brzo, proletela. Mi godinu dana stariji. Sve iz pocetka. Cekas da prodje zima, pa kad ce prolece, e leto, pa sto brzo prodje, ma kad opet zima… I tako! Ni rodjendanu se bas nesto vise ne radujem. Da se radujem sto sam matorija, il` zrelija mozda? Ma ajte molim vas. Kad bi se svi pravili ludi, na primer: Donesu poklone, pocaste se, ne vuku te za usi nasilnicki i ne pominju taj DAN, ma i proslo bi nekako. Ionako posle slinim, otvaram poklone, pojedem sve cokoladne bombone, uvati me neka “desperija”, zavucem se pod cebe i prespavam. Sve te “izvikane dane” rado menjam za one anonimne, tek rodjene, nicim izazvane.I 31.12 eto menjam za neki nenadrndani 04.01, menjam ga odmah, jer je sramezljivo skuvao vino, zacinio ga karanfilcicem, zaledio jezero, izbacio sunce na 12, doveo prijatelje na kafu. I 04.06 menjam odmah za neki 13.08 koji se rasplinuo pod teretom mediteranske lepote i 300- godisnjeg malinjaka, izuo sandale, svukao kosulju i nasmejao jednog, pravog, pravcatog magarca.Sedim i cekam sve one nadolazece, nepredvidive i neplanirane datume, one bez kukuca i boje slova, obicne, povucene a ipak obecavajuce.

Godinama resavam, da postanem vegetarijanac. Pokusavah u vise navrata, al` se uvek nekako uhvatim za glupost : “Ma nisam ja karakter. “

Ma jel, nisi karakter?

Sakupljas zivotinje po putu, zao ti kad kolju gudu, jagu, pile, ne daj boze konjce,a ovamo se vadis na tzv.”sitne slabosti”.

I grozno mi da udjem u mesaru. Pod uredno zastakljenim vitrinama, novogodisnje radosti : praseca glava…flash…teleci jezik…flash …crevca…papci…pola jagnjece glave sa sve okom…dzigerica…flash…beli bubrezi….( flash koristim kao zamenu za filaz tj. brzi, nagli prelaz kamerom, koristi se kao medju kadar )

Bljak.

Zeludac mi se okrene, dodje mi da protestvujem, ocerupam tetku do mene i poskidam joj sve sto je nekad pripadalo necem zivom i cupavom ( licni muf joj ostavljam ) Cutim, mozda me neko prepozna. Bubo, licemerko. Umesto da se boris za prava pasa lutalica, nezasticenih prasadi i sitnih domacih zvercica, umesto da gradonacelnikovu zenu polijes perjem ( iz`vinte ne perjem, nema cerupanja sirote peradi ) katranom i stiroporom ( moze), da se pridruzis “zelenima” zutima ,plavima, ljubicastima, ti stojis u redu u mesari, sa drhtavim kilom mlevenog “nekog”.

Ruke cu ti prebiti Bubo ( moze i krila) kad se sledeci put uvatis za meso.

Dobro, nije meni problem da konzumiram povrcke. Nesto me drugo brine.

Postajem gadljiva ( valjda to ide s godinama ) a bogami i alergicna, na neke druge vrste,spram kojih zivotinjski svet moze da se pohvali super inteligencijom.
Neka mi oproste guske, patke, mrmoti, gabori, svinje, ovnovi, krave, stakori, gliste, magarci, koze i ostala raja zivotinjska. Neka mi oproste, jer cu ih uvrediti poredjenjem, sa nekima, koji sebe nazivaju ljudima. A ljudi ko ljudi. Uvrede se kad kazes stoko. E, stoka mozda nema IQ po meri, al` stoka vuce, stoka se muci, stoku ubijaju, stoku pojedu. Mucenicki jedan svet. Ljudi poneki, ni da zavrede da budu stoka. I tako u krug. Jedni su marva na dve, jedni na cetiri noge.
Cudo Bozije!

PS.
“U izlogu prodavnice
jedno prase
zivot shvata
gleda redom kobasice
pa im kaze
MAMA, TATA”.

KOLIKO, RAZLIČITIH VRSTA, ZAVISNOSTI NAS OPHRVAVA? NEREALNE I POGUBNE, UVEK U NAMA IZAZIVAJU, OSEĆAJ PRIVIDNE SIGURNOSTI I BEGA. BEŽIMO U VERU, REČI, OPIJATE, VEZE. BEŽIMO, SAMI POD SOBOM, IZMIČEMO TEPIH I MISLIMO DA TLO, NIJE TAKO BLIZU- A JESTE. HILJADE I HILJADE IZGOVORENIH ISTINA I LAŽI, SABIJAJU NAS U ĆOSKOVE IMAGINACIJE . SKUČENI U TESKOBI SVOG TELA, NIKAD SAVRŠENOG, OKLOPLJUJEMO DUŠU I SVE ONO STO JE CINI. KAO VIKTOR-VIKTORIJA, DVA LICA JEDNE KOVANICE, KOJU, PO POTREBI OKREĆEMO. TEORIJA SLUČAJNOSTI I PREPOZNAVANJE ZNAKOVA! IMA IH SVUDA. MAGIJOM IZREČENOG I NEIZREČENOG, SKLAPAMO KOCKE IDEALNOG SPAJANAJA. ONOG ISTOG, GDE REČI NECE BITI POTREBNE, GDE NEMA SUVIŠNIH , NESPRETNIH POKRETA I MIRISA I GDE VALJA SKLOPITI OČI I PREPUSTITI SE. POSTOJI LI TAKO NEŠTO, ILI NAS NAŠA OSETILNA ZAVISNOST GONI DA JE IZMISLIMO . PREPOZNAJEM TVOJ BLAGO RAZMAKNUTI KAŽIPRST , POMALO TRAPAVI HOD I UKOČENA KOLENA, DOK KREĆES U PET MINUTA OSAME . TVOJ DRAGOCENI BEG, OD NEKE ŽENE , NEKE LJUBAVNICE , PSA ILI DETETA! SA USRDNOM POKORNOŠCU, PREKLAPAŠ DANE, KAO KARTE, SA OČIMA UPRTIM U NEBO, KAO RATAR, ČIJI USEVI, ZAVISE OD MILOSTI PRIRODE. SA VETROM U JEDRIMA, RAZLIVAŠ PLAVETNILO SVOJIH OSEĆAJA. PLAĆAS SVE SVOJE DUGOVE I GREŠKE. NE SUMNJAŠ VIŠE U SEBE. NE ŽULJA TE INFERIORNOST, KAO KOLENO PRI ISPOVESTI. USUDI SE DA BUDES HRABAR.

Nigrutin - zvani Nidza & Zozi my dear, dear, cats

Za stanare ulice, drinjske, celi se život odvijao, tu na 143 koraka. Prodavnica- baraka, kiosk, česma, obućar, kafana “Zlatna kapljica”, tezga sa svećama, onim grobljanskim. Uvučena dvorišta, musava deca i starci na hoklicama. Orah, veliki i razgranat, pod čijom krošnjom su se ispredale priče, ispijale kafe I pretsesali tuđi životi.
Zvala se Lenka. Lepotica na glasu, cistokrvna ždrebica, izražajnih oblina. Hodala je visoko uzdignute glave, zabacujući dugu, crvenu kosu, uvek doterana, uvek gorda, uvek nedostižna.
Živela je na kraju ulice, u oronuloj gospodarskoj kući , sa bolesnom tetkom, roditelje nije zapamtila. U početku su zivele od skromne zaostavštine, tetkinog pokojnog muža Milorada , a kasnije od male i bedne tetkine penzije, koju beše stekla , radeći u tekstilnom kombinatu. Šila je noćima za gospoje iz Gornje male, ostavljala po koji komad fine tkanine za svoju Lenku. Cicane haljine, tesne I pripijene, crni komplet sa velikom ružom na reveru, suknja na tufne sa žiponom, bluzice i kardigani. Isrobavala se dugo pred ogledalom. Prerano razvijena, privlacila je poglede muskaraca svesna svoje lepote. Treslo se tlo kad je hodala. Podpetice njenih crvenih cipela odzvanjale su drinjskom, dok je narod izvirivao preko ograda…Lenka, Lenka , lepotice, Lenka.
Posle tetkine smrti , rođak Stanojlo zaposlio je preko veze u gradski komitet. Skoletali su je razni, od službenika do šefa. Udisali su parfem bele gardenije i odlazili na nedeljni matine, kod Bože Manakija , diveci se bozanstvenoj Riti Hejvort , tako nalik njihovoj Lenki. Nikog nije gledala, sve dok se negde oko Ivanjdana ne pronese glas čarsijom da se spetljala sa zamenikom nacelnika Hranislavom, inace oženjenim , predratnim oficirom , prerano penzionisanim. Glas o njihovoj ,navodnoj vezi, provlacio se kroz ulice i sokake, ulazio krišom u domove, uskakao u zlobna usta oronulih domaćica i ponovo se vraćao do trga i kafana. Kažu da su vikende provodili u Banji, u vikendici njegovog rođaka i po beogradskim pansionima i radnjama. Kažu i da je nosila bundu od nerca, Batine cipele i najfiniju robu iz Beča. Prestala je da radi. Čekala je Hranislava u kineskim penjoarima, požudna i vrela mu se bacala oko vrata , pa ponovo ispraćala i čekala, ispraćala i čekala….čekala…..čekala…..Jednom ga je pokisla presrela pred kancelarijom. Reče joj da odlazi sa porodicom u Beograd i da se neće vraćati. Nije pitala ništa. I šta bi. Nije joj nikada ništa obećavao . Čak i dok su ležeći na uštirkanoj posteljini, banjskog pansiona, poslednji put prebirali po bokovima, nije ni reč prozborila o odlasku. Počesljala se, navukla svoje stare, crvene satenske cipele, zategla čarape, opravila suknju i otišla. Ostavila ga je u mislima da gresi, da nije smeo da dopusti da ga familija natera na odlazak zbog potonjeg skandala…
Grad je postao pust bez njega.
“Bez stida i srama je”’ govorile su torokuše.
“Poseticu je neko vece” mislio je u sebi zadrigli kafedzija.
“Vidi samo tu kosetinu, pa te grudi misli da je neko” govorase gospoje,stisnutih usana.
Svima njima u inat, hodala je da se tlo treslo.
Hodala i nestala.
Kazu da je u Zagrebu usvojila decaka , kazu opet da se zaposlila u krojackoj radnji “ Iglom kroz svilu”.Jedni opet pricaju da se utopila na Lidu.
Ko ce znati? Lepa Lenka. “Rita” iz drinjske!

Kad ti kisno, subotnje jutro, raspara, potpuno nepoznati zvuk, ostanes da sedis u krevetu, frisko probudjen. Mrdam ocima levo –desno,naculjim uvo levo pa desno, nista! Evo ga opet –krrrrrrrr frummmmmmmm, bammmmmm……Zemljotres nije, to shvatam na brzaka, mackovi su usplahireni al` ne beze .Puca zgrada, jebote, pasce mi nebo na glavu, ko Galima. Ako se odvali zid spavace sobe, ima da zabavim dzovane, tek pristigle sa korpama i krosnjama, na “putu svile”, do obliznje im pijace, ovako cupava i nenasminkana. Obrnem glavu za 360, ko da mi treba isterivac djavola. Zidovi stoje, seljaci prominju, vidim ih kroz zamagljeno staklo, nista od zabave.

Krrrrrrrr…..frummmmmm…..bammmmm.

AAAAAAAAAA

E, sad su se macke definitivno nervno rastrojile, razbacase se ko kegle po coskovima. Definisah da buka dolazi iz susednog stana. Il` komsija lema zenu, zbog uskracenog mu jutarnjeg sexa, il` se pijanac ozgore, tetura do klonje, il je Deda Mraz, bogami poranio, nesto jeste. Skoncentrisah se, na rupu koja je nekad sluzila kao odzak. Definitivno, nesto je unutra. Ako se Debeli sa sve poklonima zaglavio, dete ce mi pasti u ocaj, mada mislim da je prestao da veruje da bajs bas moze da se protne kroz odzak. Ujednaceno lupanje nekog tupog i teskog predmeta, a onda zvuk neke ogromne cetke, koja ceprlja I struze…

grebbbbb…grebbbbb…grebbbb.

ODZACAR!!!!!

Definitivno !!!

Pa to je onaj garavi cilager, sa cetkom ko vevericiji rep, obmotan sajlama, crn I umazan, onaj sto kao donosi srecu! I bas se sad nameracio na komsijin dimnjak. Bas sad, kad ja imam slobodnu subotu, kad treba da na miru njorim u pidzami do podneva, on vitla kuglom, testerise I gruva, cetkari i larma.

Komsija, komsija , jeb** te smederevac. AR2 ( onaj robot iz Rata zvezda ) 21 veka, jos uvek jase. Jos uvek neko na njemu krcka sarmu i pece proju. Jos uvek se nad njim preko razapetog kanapa suse gace i brusevi. CCCCC……

Buka utihnu. Culo se samo lagano furnjanje , kao kad sednes na dobro tapaciranu fotelju…..Puf….puf…puf…Rekoh, gotovo je.

A onda se parna lokomotiva uzjogunila i otela kontroli cika CRNOG.

Frummmm…..

Brzinom iranskog projektila, izlete poklopac ( ono ptimitivno, okruglo plehce, koje zatvara rupu za cunak ) i zavrsi negde medju knjigama. Oblak sivog dima ispuni sobu. Magla ko usred Londona. Napipah, kasljuci vrata. Kasljem i psujem ko madjarski kocijas. Jeb** te AR2, i smederevac i dimnicar i gace i sarma ….Otvorih prozore i vrata da magla odleprsa. Garez na sve strane.Najfinija crna prasina, prostrta po stvarima.

Blesavo, al` mi u trenutku pade na pamet vic o ciganima i konc logoru- kad ciga u gasnoj komori kaze cuvaru :”Otvaraj brate ce se pogusimo”….

Garava i besna sedoh da na miru popijem kafu. Gledam kroz isti onaj prozor cika CRNOG kako odlazi po pojacanje. EEEE nisu ni dimnicari ko sto su nekad bili.

Komsiju cekam iza prvog coska da mu se #$%#$*^$%*&&*(*(@!$&^&(()…a druga CRNOG sto obmanjuje narod, da donosi srecu….@$^%*&^%$

.

Eto ponovo pitanja zasto ljudi bloguju ?????? Zasto sedaju za svoje kompjutere ,ostavljajuci svoje ukucane da se usmrde od nesredjenog loma , ostavljajuci kucne ljubimce da skapavaju od gladi ,rodjake da im zaborave lik , telephone da zvone , bracne partenere u agonije , nezadovoljene I sexualno gladne.

ZASTO ??????

Zasto im godisnja doba prolaze a da ih ne omirisu , zasto besomucno cekaju da se neko ili nesto obrati bas njima I da im komentarom stavi do znanja da su kao pametni , da su kao spoznati od strane blogerske mase I da njihova mama konacno moze da bude ponosna na njih. I opet zasto se ti siroti mali stvorovi odbaceni , nesvaceni , grcevito bore da se docepaju komada web flerta ili mozda cak traljavog upoznavanja ili ne daj boze kresa na brzaka u pauzi za rucak ???

Neki se stalno pitaju I stalno brinu jeli zapravo to tako I ako jeste eto sad nam oni na to zdusno ukazuju. Zar sve sto je intima treba da nam bude strano ????? Zar sve ono sto I zalici na pateticno trazenje sirotih malih hrcaka treba da bude necija osuda da se deljenjem I uoblicavanjem svog alter –ega spustamo na najprimitivniji moguci nacin na dno postojanja.

Sta je to tako veliko I vazno o cemu vredi pisati??? Bistriti politiku koja se vec svima zgadila ,aktivno polemisati o sastavu parlamenta ili o spasavanju belih medveda . Tragati za neistrazenim pojavama kisnih suma , spasavati redova Rajana…..??????

Mozda da I o tome !!!

Razmisljajuci o tome da u stvari prosecan bloger ne treba da bude normalan jer pise o sebi ,shvatih u stvari da valjda ni sama nisam normalna……Upotrebih rec JA !!!!!! Nekako potpuno u svojoj nenormalnosti zastideh se sto radim nesto sto volim ,sto imam uredan sexualni zivot ,muza koji me ne maltretira , dete koje ne zanemarujem , sto imam malu odabranu grupu voljenih prijatelja, sto ne bih da se nesto preterano pravim pametna I delim savete po belom svetu. I zastideh se jos sto me ovaj nacin komunikacije povezao sa nekim dragim ljudima , sto mogu da napisem nesto sto mi se vrzma po glavi , bila to fikcija ili stvarnost . I zastideh se sto povremeno kakim I piskim , sto imam crvenu kosu I 176 ,sto mi ponekad izadje koja bubuljica na dupetu , sto u svom recniku upotrebim izdajnicko JA a ne MI ili ONI.Zastideh se sto sam imala prijatelje I skolske dogodovstine , sto sam volela Bretona I Magrita , sto kao opcinjena gledam Almodovarove filmove, sto pratim Basarine kolumne u Play boy –ju , I povremeno posecujem izlozbe.

Eto tako maso blogerska ,kad sledeci put pozelis da napises nesto intimno ,skriveno,nesto samo tvoje pa bilo to I bljuzgavo ,slinavo I slajmasto pateticno ,rizikujes da te prepoznaju kao nadmenu budalu ,plitkoumnog sex narkomana, zednog vanbracnog sladostrasca I bizarnog izvrtanja na ledja ili kolena. Trgnite se svi oni koji kakite I piskite , iskasljavate kineze posle prehlade , ne stidite se proliva I ojeda pisite o NECEM vaznom …..Pisite…. ma pistie o svemu onom sto niste vi sami…..pisite o svemu sto ne osecate…..pisite da bi vas voleli…….Jer ovde smo I cekamo svoj red da nam neko dobaci :EJ PA TI SI SUPERRRRRRRRRR.

Mi smo definitivno jedna krajnje otkacena I mnogoljudna porodica. Vucemo se ko Amisi po proslavama , svadbama , sahranama , I ostalim okupljanjima . Prozimamo se svakodnevno raznolikim meditativnim metodama .

MAMA : Pedantna ,temeljita , iskljuciva , posesivna ,zlopamtilo…..

S vrata krene da sakuplja razbacane cipele , papuce ,carape , da cokce na ovo ili ono…..”Mislim Ivana , ovde je stvarno haos ,pun ti je frizider ubudjale hrane….Juuu nisi ocistila sporet ….Pokvarena ti roletna u spavacoj sobi ,mogao bi ovaj tvoj miz nesto I da poradi……Kad ces vec jednom da izbacis ove macke na ulicu , jel` znas kakve sve one bolesti prenose, oces unuce da mi oboli ….Nisi zvala brata danima?????

TATA : Flegmatik ,zezant , namcor , umetnik amater , zaludjenik za sah , mazeno jedince pokojne baka Ljube….

Sine aj` mi narezi Kokera , Kvin , pa malo kali narodnjacima …..Kad ces vec jednom da mi pronadjes stafelaj, al` sa kratkim nogarima ,obecala si…..E ,ova tvoja majka !!!!!! Sine pokvarile mi se sluske ….Vidi kupio sam novo odelo …..E odo ja da spavam……

BATA : Ivce ,aj mi zakazi akupunkturu….Kozo , nemas ti pojma ….Ajde majke ti cekaj u redu za vizu umesto mene……U koju boju da ofarbam zid u dnevnoj sobi????? …..Napravi krempite ,nemoj da si peder…….

Tu su jos : tetke ,tece , ujaci ,braca ,sestre ,sestrici ,bratanci , kumcici …..

Nase proslave su bucne , hrane koliko volis jer, “Samo debelo dete je zdravo dete “ , svadje oko politike obavezne , uvek se neko rasplace , uvek se neko pravi pametan I ako nije , uvek se neko naljuti , uvek neko dete histerise pa malo dobije batine ….

Prosle nedelje ,savet staraca odlucio je da se nasa familija ovekoveci kod lokalnog fotografa….

Buljuk nalickanih faca sjatio se u poveci studio “FOTO -LEP KO SLIKA”.

“ Mi bi da se slikamo”- prozbori najmudriji.

Nastade pometnja , skloni ovo, pomeri taj reflektor , daj onu pozadinu sa zelenim, vi cete ovde , vi ovde , ajmo PTICICA ,ajmo SMESAK , KLIK …..KLIK….KLIK….SKLJOC……GOTOVO….

Zaposesmo posle sesije kafanu na glasu…..

E , super smo ispali…..E meni ispeglali bore…..Ja trepnuo……Sto sam bas morala ovde da stanem…..Bas mi bre veliko dupe u ovim pantalonama…….Ma super smo stvarno…..

Gledam ih ,moji su ,nerviraju me ponekad ,dosadni su ponekad , ovako bucni ko neandertalci , al` ipak moji su ……I sta bi bez nih????…..Pa porodica smo……

Fotke su uramljene, okacene….

Ponekad kad se svetlo cudno prelomi cini se da se u pozadini pomaljaju likovi odavno pomrlih baba I deda…….

Mislim da su srecni……