BEZ POVODA….
lobotomija
Posto sam, po hiljaditi put, zdrljala nogu, onu desnu, nekad davno, lose, namestenu posle preloma, dobila benefit da odmaram citavo jedno prepodne, izbegavajuci u sirokom luku skupstinsko istureno odeljenje Laze, odgledah sa paznjom i uzasom, emisiju na nekoj od onih stranjskih pametnih televizija.
Krionika: 21st Century Medicine has developed an entire platform technology focused on the creation and commercialization of hypothermic preservation and cryopreservation techniques, especially by vitrification.
These developments have taken science far beyond today’s preservation limits. 21CM scientists have proven that long-term preservation of complex living systems is possible.
Daklem prosto receno, Ameri su ponovo smislili nacin da otimaju narodu kintu.Iskoristili su dobro oprobani sakralni pristup, “ Da krhko je tjelo “, i izumeli tehniku dubokog zamrzavanja, onih, kako ih zovu “ privremeno preminulih “ ( sto god to da znacilo ) i turanje istih na stand by. Znaci ti kao umres, oni te kao otvore, napune nekom tecnoscu, smrzavaju na – 230 stepeni, ondak te ture u neku prohromsku kapsulu i ti tako ni ziv ni mrtav, cekas neku buducnost, robotizovanu i naprednu da te odlede i vrate u zivot. Froziranje tuto-kompleto kosta oko 80.000 dolara, glava 50.000. Jeste, dobro citate, glava. Ima i takvih koji se zdusno odricu krhkog tela u ime nekog novog i podmladjenog. Vazno da se softver sacuva, a sta ce se na njega nakalemiti pa boze moj, bumo videli.
Tako ja onako skrljana razmisljam cije bi ja to telo turila na ovu svoju suntavu glavu. Da vidimo: Eli Mc Firson, ma moze. Ondak u obzir dolazi i Skarlet, Johanson, Leticija Kasta, Anita Ekberg ( mada je malo kabasta al nema veze ), Klaudija Sifer i sve ostale starlete proslosti i sadasnjosti, gresno izvajane, sve one sto izazivaju zavist i zelju da pojedes novine kad ih vidis. Samo treba, da od sad, pa do sudnjega dana, uplacujem odredjenu sumu na racun Alcor Kompanije, i nema da brinem. Kad me jednog dana Svarceneger razledi, moja ce glavudza treptanjem, jednom kratko, dvaput dugacko da iz sajber kataloga izabere novi oklop: sisici najmanje petica, dupe zategnuto i omanje, struk 60 cm, duge noge za igranje, pete uredne i ostrugane, frenc manikir na svim udovima. Pa kad prosetam carsijom, ko ce da me vidi? Sve koje sam znala davno su capali. Gibonni mrtav, Mr. Smit iz Sex i Grada takodje, a i moj covek ne moze da posteno opipa new body. Cemu ondak pitam se ta buducnost i ja u njoj? Cemu bre kad skolske ne mogu da pocrkaju od zavisti, sto mama nece da bude ponosna, sto se vise ne zvizdi za ribama u 23 veku, sto mozda vise ni normalnog sexa nema?
I bas me nesto zabole, da turam glavu u tu serpu, jos da placam tolike pare Amerima. Kome jos treba vecni zivot uz sve ove kretene koji nas okruzuju. Eeeee, koliko bi to jos izbora bilo, pa novih vlada, pa parlamenata, pa sranja. Da imam lovu radje bi je dala Colicima da me naprave na ribu, pa da bar neko zvizne kad projezdim gradom.
KOFER U GLAVI
Najlepša mesta nekad nisu daleko. Vešto iskorišćena fraza, u svrhu turističke propagande. Spakujte se, poletite, prepustite se. Šambor- zamak Fransoa l , Grad majmuna-Katmandu, Palata Potala, Barselona, Lisabon, Sv.Lusija, Dvorci Loare, Firenca, Taormina … Personalna lista, spisak želja . Pa, možda jednom. Možda uskoro. Sve sitnice, brižljivo spakovane u zeleni kofer, brod, avion, bus. Vetar u obrazima, žega, fatamorgana, savrseni talas, uspela fotka. Možda.
Do tada, prva jutarnja kafa, pijama day, rascvetala engleska muškatla, Zozin brk na suncu. Zvono na vratima, ljenjo popodne, kisa, miris lazanje, goli rucak. Najlepse mesto u glavi, tako blizu i tako stvarno.
KOLIKO? MA MNOGO!
Ovo, ce da se peva na uvce u ” Reci “, ako ga Zih i Lost dovuku, makar na silu. Veceras, meni za dusu, jednu godinu starija, ni malo pametnija, bogatija za pokoju sitnicu. Ma ko sisa vreme, ionako je varljiva kategorija. Vazno je da su lipe procvetale.
TOING-TOING
Lepo mi je sin predlagao da se zaposlim u Komunalnom preduzecu: ” Em bi imala vecu platu, em bi vise bila kuci “. Mozda i nije losa ideja. Stapce, bockam listice i sitni odpad, praznim kante, zvizducem, mozda uznapredujem do vozaca onog interplanetarnog, motornog cuda za usisavanje ulicne prasincine. Ovako, vilenim ko Leteci Holandjanim, od posla do kuce i nazad, social life velika O, sex life O too, spavnje O too. Zivci ko strune pregrizene, zeludac ko kofa puna kafe i duvana, ten katastrofa, beli dan ne videh.Vannastavne aktivnosti ukratko:
- Crko nam bojler, majstor napravio haos, Buba cistila i prala do 2h 30 min
- Majstor namestao kujnu u vise navrata, uglavnom nocu, opet Buba cistila i prala
- Vodoinstalater menjao bateriju, napravio poplavu, Buba ko upijac skupljala vodu.
- U sredu u 4h i 25 min ( ranom zorom ), Gosn Buba i ja skidali Sickovo mace s drveta, uz pomoz merdevina, poduhvat tezak, alpinisticki, al uspesmo.
- Cetvrtak: 5h 30 min ( opet rana zora ), Gosn Buba i ja pijemo kafu nebili se malko upoznali, tj prepoznali.
-Petak: Saputalica spravila pizzu, jeli oko ponoci, kupila sebi puder da zamaskiram podocnjake.
- Subota: Radni dan ko svaki drugi, ostavila podsetnik da pumparicom odstrelim bg reditelja, matorog jarca koji misli da se svet oko njega okrece. Citacete u novinama al u ponedeljak jer nedelja je okupirana, znate vec cime.
- Nedelja, Bladifakingddej, ima da se vozim na lakim drogama, ima da ujedem prvog na koga naidjem, ima da…..
- Next nedelja, odo u Komunalno da vidim jel otvoren konkurs za cistace. Primaju ovih dana, u okviru nekog humanitarnog programa, blago retardirane osobe. Ima da me prime izodma.
Eto.
PS. Venecijo, eve me, 21.08.08 Kad se gosn Buba i ja utovarimo u camac ima da dignemo nivo vode bar za 5 cm.
Sta zna dete…
Posetismo proteklog vikenda, grad na jugu Srbije, gde se odrzavao pionirski kosarkaski turnir, svih regiona napacene nam zemlje. Nas sin ljubimac ( upao u kazance sa carobnim napitkom ) izrastao je dobrano za svoj uzrast, primio se na basket, izabran je da predstavlja region centralne Srbije. Grad ko grad, oronuo, pohaban, sa vidljivim tragovima devize “ Sto juznije to tuznije “. Sala, tj. nazovi sala u kojoj se odigravao finalni mec, na sve lici, samo ne na prostor, za igranje poznate nam igre “ Ubaci loptu u kos “. Ok, kapiram, siromasna opstina, propala privreda, privatni sector ne sljaka. Skromno nema sta, al nema veze, vazan je duh, vazna je zelja za druzenjem, cista i neiskvarena klinacka ljubav prema sportu i zajednistvu.
Pre finala, na koje dodjosmo iz rodnog nam grada, da podrzimo naseg mladunca, polufinalni mec: Roditelji napaljeni, navijaju euforicno, poskakuju po prozuklim stolicama, drmaju kartonsku ogradu, bodre, znoje se. Kazem gosn. Bubi: “ Dal je bre moguce da se ovi ljudi ovoliko zare, pa ovo je samo igra, klinci se zabavljaju, sta se matorci pale ko da igraju Lejkersi, cccc…” Coktah tako i bogoradah, dok ne posedasmo mi na iste te prozukle stolice. Krene utakmica, nasi vode, mladunac skace ko federe da ima u nogama, ljubi ga majka, pa opet nasi vode, pa ovi njini izjednace i tako to do pred kraj. Da ne tupim mnogo, jerbo ce da strada, moj novi tft monitor, 20 sekundi pred kraj tekme, vodimo sa 5 koseva, krece agonija. Svira sudija ( gle cuda iz grada domacina ) nepostojeci faul, dva bacanja, pogode. Svira kao out, nema ni veze, poskakasmo sa stolicica, pala i pokoja gruba rec, al jos vodimo. 10 sec ne priznaje kos, faul u napadu, sutuacija se otrgla kontroli. Psujem ja ko madjarski kocijas, sa sve torbom u rukama i cvikama za sunce koje zaboravih da skinem jos od poluvremena. Naslucijete epilog. Domacin je pobedio, potpuno nezasluzeno, mi pokradeni, al debelo, deca ocajna, publika na ivici incidenta. Uhhh bre, srcka radi ko luda, pa zar se i ovde krade. Ponadah se u pedagoske kriterijume i ispravnost stave gomile prisutnih trenera: “ Vidi se iz aviona da je namestaljka “, al niko ni da bekne. Eskiviramo golubove koji ladno prolecu kroz salu, suplja na sve strane. Jeli ljudi i pili tri dana o trosku domacina, pa ko vele, nek pobede.
Lazu bre i kradu na izborima, po opstinskim upravama, lazu u kampanjama, lazu gde god se okrenes, al sto brate ovde. Ovde gde deca ulazu ono najcistije, u uzrastu neiskvarenom, zeljnom pobede, znanja, potvrde da se trud isplati.
Gosn Buba, cuti , pukce, zna. I sam se bavio kosarkom godinama. Ja ne izdrzah. Sklona povremeno ekcesnim situacijama, i prgava po vokaciji, sacekah smrada na izlazu i tek da mi dusi lakne, mile mu se majke: Priupitah ga za zdravlje junacko, i za kolko kila pecenja pogazi principe neutralnosti. Pa zar zbog njega da dete ucim da je krasti u ovoj prciji normalno, da je sport sarena laza, da pobedi onaj ko da vise. Mislim nisam mu rekla to tako fino i kulturno, vec osmisljenim repertoarom, sa upotrebom najrasprostranjenijeg glagola” bem ti “ i sve po spisku. Crveneo ko bulka, mucao ko tetka. Al takvi bez obraza, guraju dalje sa smeskom. Mladuncu objasnismo u stilu “ nije nam nista ”, da je to ipak sport, da se domacinu uvek progleda kroz prste, da je zivot ponekad nepravedan al je ipak zivot. Nismo ga ubedili.
HAJDIHAJ
Pade mi na pamet, mislim danima mi pada na pamet, ovaj buduci miting, al ne na Uscu, nego onaj nas,blogerski, tamo u nekoj kafani na kraju grada 23.05.08. Kao picnemo se mi, posedamo u razne prevoze, malko neurozni, miting je bre to, nije sala, udjemo u kafance i sta onda. Dobar dan, dobar dan, ja sam Buba, ooooo drago mi je …
Ona mala plava tamo u cosku mora da je Magi, cekaj ona s naocarima, ma dal je Atajlo, eeee eno je Zih, , ko bese ona lepojka pored Magi, ma Lost je garant. Eno ga Deda, poznadoh ga po slici, Makarone, haj, znam je po avataru, Kons, ma dal je onaj levo, a Punky, Afrodita, Sarica, Sanjalica, Charolija, Suske, Mahlat, Drnch, Aurora, Kuhinjica? Elektru znam, cmok, cmok, mah mah, Orph i Zmaj, ovamo desno, pored prozora.
Ma dal ce tako biti?
Kako cu bre sve da vas poznam?
A da izvezemo imenca na revere, ko nema rever moze i kragna il kravata. A znak raspoznavanja? Mogu da turim bubamaru u kosu, mislim snalicu, posto bubazlaju ne prave, kazu kao stetocina, pa kad vidite bubu,znajte ta sam. Za Zih cemo lako, Shaputalica nek drzi ruku na ustima kao sapuce ( bas bistro jel da ), ostali da smisle markiranje. Il da posedamo za sto gde je najveca guzva, pa ko na seansi alkosa: Haj, ja sam taj i taj, ja sam bloger.
Onda aplauz. Obavezno. Ko na godisnjici mature. A da nas Elektra proziva? Ma ne .
Prvo da sednemo. Dobro seli smo. Nemoj da bi se neko femkao. Bez ustezanja molim. Ajd ziveli, cin, cin. “ Ma ti si “!- “ Pa ja sam “, “ Ma ne mogu da verujem “- “ Jel ono…” – “ Ma jeste “. Sapke me gazi ispod stola: “ Ne bulji bre tako u narod, ne blamiraj me “. “ Ova sto pije tekili, Suske je nema greske ”. Cimam Sapketa i Zih. Pljeskaju me preko ruke. “ Ne pokazuj prstom, nije pristijno “.
Skoncetrisano ima sve da vas poznam. I da vam masem preko stola. I kao ja vas ne znam? Ma jel? Znam vas i mnogo mi drago. Majke mi. Al stvarno.
Haj, ja sam Buba i ja sam bloger.
druze jedi felne….2
Blize se izbori. Fuj, fuj, fuj. Pometnja u redovima je ocigledna. Izlila se kanalizacija, smrdi brate na sve strane. Resih da rimejkujem post, zbog svih onih umisljenih, nedodirljivih, nezamenjljivih gadova, koji haraju ovom nasom prcijom. Zbog svih onih koji koji u politici traze azil za svoje smesne zivote, zbog neostvarenih, sitnih, premazanih, drskih likova nase svakodnevice. I zbog drugarice Zice, naravno.
****************************
Drugovi, Prca i Trtomud ( konspirativna imena ) u ime druga Starog resise da obidju nasu malu granicnu postaju. Nadamo se da rat nije zavrsen, jer zasto bi “ drugovi “ zapucali cak ovamo, u dolinu djurdjevka i svinjske masti da nam se licno obrate.
” Neprijatelj napada sa svih strana, znamo sta zeli, jel` tako drugovi ”-rece Prca.
Tisina.
” Ovih ce dana, neprijateljska avijacija, bacati pakete aromaticnih kurtona. Bice to do sada najzesca ofanziva. Udruzenim snagama, nasi savenici i neprijatelji, probace da uniste najsvetiju tekovinu nase borbe -JEBI KOGA STIGNES BEZ ZASTITE. Moramo se odupreti drugovi, bice tesko znam, zna to i drug Stari . U ime dece i kopiladi, koje je teskom mukom zbupao u toku rata, moli nas, da se svim raspolozivim snagama, suprostavimo kleriko-nacistickim nasrtajima pseudo- civilizacijskih elemenata”.
Tisina.
Cuje se samo tiho jecanje drugarice Zice, cije dupe je odavno otislo na dobos i ciji se doprinos borbi nikada nije izistinski cenio.
Ni to sto je popunila kapacitete lokalnog zoo-vrta, izrodivsi dva majmunceta, cetiri sove, maldunce lame, jednog zeca (muskog) i potomka prerijskog jaka, i sasvim slucajno se nasadila, na jos od borbe ne ohladjeni masingever druga Milutina, nije dovoljno da sacuva glavu. Sta onda da ocekuju drugi, manje vazni i produktivni?
Opet tisina, duboka, zloslutna.
Zica i jos dvojica nasumice odabranih jadnika, morace da se ilegalno ubace u neprijateljsku fabriku, i mimikrirani, probaju da izbuse sto vise kurtona.
Kazna ili zlocin, ko ce to znati.
” Smrt Neprijatelju drugovi ”-rekose Prca i Trtomud i sa golim dupetima jasuci na magarcima odose dalje.
Oprostismo se od saboraca, dadosmo im po koru bajate i ubudjale kore hrasta, da im se nadje.
” Zbogom oruzje ”-doviknu Zica .
Zbogom revolucijo, dobar dan tugo.
PEDRO
Pedro, majstor prefinjenog kica, neutoljenih strasti, car svetog latino trojstva: alma, korason, dolor. Kopac tunela do centra duse, istinit, surov, gresan.
Kraljica meksickog etno zvuka Chavela Vargas, njegova muza i inspiracija. Dovoljno za definitivni uzitak.
