Dobro drvo
Vracajuci se s posla zamakoh u mirnu ulicicu kojom ne prolazim cesto. Niz kucica sa prelepim dvoristima ,visecim muskatlama na tremu I u svakom rodno drvo. Tako to valja kazu ljudi. U jednom pomalo neuglednom, malcice zapustenom uz samu naherenu ogradu DUD……I to ne obican vec beli DUD…. Prosto ne znam zasto ali obozavam dudinje. Grozdasti slatki plodovi,sazru pa popadaju,isaraju plocnik…… Stojim pored ograde I sa uzivanjem jedem dudinje.Briga me za prolaznike za babu koja presamicena preko svoje frisko ofarbane ograde kaze:” Mala(pazi meni reci mala,hvala baba….)nije ti to za jelo ,mi to nekad davali prasicima,niko ti to danas ne bere,prosta hrana kazu….E mala mala… Jedem ja I cutim ,uzivam,bas me briga sto je hrana za prasice… Stajao tako jedan DUD na trgu koji vise ne postoji, pretvorili ga u saobracajnicu.Tu ispod tog DUDA generacije su se sastajale…Cekam te kod drveta.. Cekao I mene neko kod dobrog drveta….. Sad ja cekam njega I jedem dudinje u zabacenom sokaku …Jedem I bas me briga……Ma moze da me zove I prase moje malo necu se naljutiti…….eto…… zaboravih da dodam poslednju recenicu
