U susednom stanu zivi komsija Z……Znamo se od detinjsva,isli cmo u istu skolu,igrali se sa istom decom……
Dete je radnika I domacice…Iz njihovog nesrecnoga braka izrodila se ala ciju riku nisu mogli da zaustave ni debeli zidovi komsijskih stanova.
Prva….druga….treca smena…rakija ….preljuba…umazane ruke…..Rano je ostao bez majke…..Uspeo je da zavrsi osnovnu skolu……ozenio se u 19….. Ostvario zivotni san zaposlivsi se kao sljaker u tatinom propalom preduzecu….
Mene je put odveo na sasvim drugu stranu…..Nakon 15 godina zivota na drugim mestima vratila sam se u rodni grad……On jos uvek zivi u istom malom memljivom stanu…… Zidovi ponovo jece rikom davno poznate ale…..Negova zena nosi poneku masnicu ispod oka kao I njegova majka nekad……Drustvo sljakera,narodnjaci,dreka ,opet rakija ….opet umazane ruke….Zena je pobegla, cerka tinejdzerka u splavusa fazonu trazi zgodnu priliku da se uda…..Naboranog lica seda na bicikl i odlazi u trecu….Pitam vise reda radi: “Kako si”?…..Cuti klimne glavom I odjezdi u svoj polu-svet…..
Sredjujuci stare fotke naidjem na grupnu…. deciju…..veseli, bezbrizni, zagrljeni…….
Svi u osnovi polazimo sa iste tacke….I stignemo gde?…..Od cupavog derana do ocajnika,gubitnika i radikalskog pacijenta……
Cudan je ovaj zivot…..