Jos davno je jedan americki advokat rezimirao sudjenje ratnim zlocincima u Nimbergu recima da samo ljudi koji nisu spremni za saosecanje s drugim ljudima mogu da pocine zlo.Koreni bezosecajnisti dakle mogu da leze u pomerenoj slici nas samih u odnosu na druge…..
Ovaj post posvecujem coveku koji je ovih dana tiho I neprimetno napustio ovaj svet….Napusto ga je ogorcen I sam, odbacen od onih koje je voleo…
50 godina nesmanjenim zarom voleo je zenu koja ga je izdala ,ponizila…..oprostio joj je sve….Oprostio joj je godine, prazne, ispunjene jedino radom…..Oprostio joj je izgnanstvo iz sopstvenog zivota….
Nju je tesko pogodio ovaj nestanak…..Tugije…Danima ne izlazi….Pitam se odakle joj pravo da tuguje….Odakle joj pravo da pokaze bilo kakvo osecanje makar to bila I tuga prema coveku sa kojim je provela par najsrecnijih godina…Sve naredne bile su bljutave bezukusne I teske…..Zivela je u oblaku sopstvenog nezadovoljstva ophrvana malogradjanstinom najnizeg oblika…..Cak ni prema sebi iskrena, bez kajanja,bez secanja, neodgovarajuci na pozive da zapocnu iz pocetka zivot koji bi zatrpao zle staze kojima su se kretali uz druge njima strane ljude…….
Otisao je voleci senku…..Nadao se do poslednjeg dana da ce predomisliti……
Prosedela ,pognuta,sa gomilom pisama uvezanih vrpcom kaze mi :”Uzmi procitaj”-500 ispisanah stranica necijeg nadanja…..”Necu da citam-to sad nije vise vazno”…… iskoristice njegovu smrt za jos jednu overenu tugu… za jos jednu sliku mucenice koju je sama sebi nametnula……
Srecan Vam put Gospodine M………