Ponekad zaista pomislim kako firma u kojoj radim vec nije totalno propala…..
Ljulja se ovaj Titanik, ljulja al nikako da potone….
Kao prvo previse je putnika….Gomila njih seta palubom prepunih dzepova ukradenog escajga ,onih malih slatkih sapuncica a bogme viri i poneki taolet papir….Znaci vole da drpisu…..
Ne prezaju da te kao slucajno izlaktaju i gurnu preko ograde u ladno more jer si mozda pametan…mozda lep….a mozda im se prosto ne svidja tvoja frizura….
Gornja paluba prepuna je ocvalih ne j…. dama koje svoje neznanje kompenzuju nadrkanim stavom i adekvatnom garderobom(obozavaju rupicasti hekleraj za gornje odevne predmete) koju po pravilu iskamce od takodje ocvalih , zadriglih . bivsih frajera koji kao nekom sefuju….a kome ??????
I tako dok mazu noktice,pomno zamazuju usne karminom( uvek za dva broja preko)ne retko i strikaju GLAVNI DASA pomno ih prati u nedoumici koja bi pala jos jedared….al nije to to….dovesce on nove….i dovede ih…..On onako znojav i sirov ne folira se mnogo…..OS.. NES….poneka i pobegne glavom bez obzira…ostale uglavnom pristanu…I kao rade …pa grese….pa brukaju profesiju…..pa se uclane u STRANKU ….pa su kao nedodirljive za nas male miseve….al nocu onako same i zamazane sminke ne mogu a da se ne zapitaju VREDI LI SVE TO……
I tako se nas mali camac ljulja ,potresaju ga oluje i povetarci,menjaju se kapetani….i cujem ovih dana dolazi NOVI…..koji po redu….za mog radnog veka cek da prebrojim……1….2….3…4.5..6…7…8..masala……
Malo ce oni s desna da se nagnu..oppp opppp…..malo ce ovi s leva da se zaljuljaju oppp oppppp ….
A mi u sredini metlu u ruke i cetku pa nastavi s radom…..Mi smo uvek ti…nismo kapetani ni nacifrane tetke….nismo u partiji….Mi kao znamo svoj posao i ribamo …ribamooo…sve do penzije…..